Kiseline i baze 1

Arenijusova teorija elektrolitičke disocijacije

Kiseline su elektroliti koji pri disocijaciji u vodenim rastvorima kao pozitivne jone daju isključivo jone vodonika, H⁺:

A^- ---> negativan jon kiselinskog ostatka

Baze su elektroliti koji pri disocijaciji u vodenom  rastvoru kao negativne jone daju isključivo hidroksidne jone,OH^-:

M⁺ ---> pozitivan jon metala

U vodenim rastvorima kiselina ne postoje slobodni  joni (protoni), već se oni javljaju u hidratisanom  obliku kao hidronijum-joni, H₃O⁺

Protolitička teorija kiselina i baza

Kiseline su supstance koje otpuštaju protone, a baze su supstance koje primaju protone.
Otpuštanjem protona kiselina prelazi u bazu. Par kiselina-baza je konugovani par.

Supstanca sa većim afinitetom prema protonu (nukleofilna) ponašaće se kao baza, a ona sa manjim afinitetom kao kiselina. U zavisnosti od sredine supstanca se može ponašati i kao baza i kao kiselina.

HCl – Cl^- je konjugovani par

H₂O – H₃O⁺ je konjugovani par

Protolitička ravnoteža u vodi

Ako se na ovu reakciju primeni zakon o dejstvu masa konstanta ravnoteže može da se prikaže jednačinom:

Koncentracija vode se smatra konstantom zbog slabe jonizacije, te proizvod dve konstante daje novu konstantu:

Koncentraciju  i  jona bilo kog vodenog rastvora možemo predstaviti sledećom jednačinom:

Koncentracija H⁺ i OH^- jona su jednake u destilovanoj vodi i na  , jer se voda jonizuje na isti broj  i  jona i tada je sredina neutralna:

Vodeni rastvori u kojima je koncentracija H⁺/H₃O⁺jona veća od  1*10^-7 (C(H₃O⁺) > 1*10^-7) reagovaće kiselo, a onima kojima je koncentracija H⁺/H₃O⁺ jona manja od 1*10^-7 (C(H₃O⁺) < 1*10^-7)reagovaće bazno.

Vodonični eksponent, pH